Clitorella

  Oko 2 sata u noću osjećam uparvo psihičku žudnju ,ne samo fizičku za pijenjem. To je upravo nesavladivo, definitivno jače od mene.Blaženi mrak, tišina ,uspavanost, ma nema bolje atmosfere za noćno opuštanje uz neko pićence, da znam ja već unaprijed ne jedno, tipično za svakog tko voli popiti.To prokleto noćno pijenje je vrlo opasno za ishod slijedećeg dana, odnosno jutra koje stiže sa svim obvezama i stresovima za par sati.Najveća nevolja je kada pića nema u stanu. To znatno komplicira čitavu već kompliciranu situaciju ,ali na kraju ulice postoji benzinska crpka. Pa kaj, malo piju auteki malo ja. Glavno da imaju potrebite tekućine, po mogućnosti za nekek ekološke, za mene alkoholne.Sve je u glavi ,koja vrišti za pićem pomno isplanirano, nečujno se uvlačim u crnu trenirku ,u tenisice ,koje su nečujne, posebnom tehnikom spremam ključeve ,da ne zveckaju i posebnom tehnikom ne zatvaranja vrata od stana ,ne stvaram nikakvu buku niti šum. Pozavidjeli bi mi specijalci na umješnosti nečujnosti. Otrčim na pumpu, u platnenu vreću za nabavke(da ne šuška) nažalost natrpam limenke, ali drugo nemaju, oni prije mene popili su «sve u plastici».Nečujno poput pantere u noći uvlačim se u stan, pažljivo zatvaram sva vrata i u dnevni boravak. Nagrada stiže, samo u mraku se sve jako čuje, čekam da prođe vlak, ali ništa, naime moram otvoriti konzervu, a to je zvuk, za mog muža naročito prepoznatljiv, ne znam koliko duboko spava ili se pravi, pa me zatekne na pivskom preljubu. Nije se to jednom dogodilo. Hajde konzervu pod deku na kauču i eto nevolje, pukne alkica i konzerva ostaje neotvorena. Evo škara, noža, nekako provalim u toliko žuđenu unutrašnjost u njezin sadržaj, koji mi polako počinje teći niz grlo. Prva konzerva je za uvod, u drugoj se uživa i u trećoj, dalje me više sve manje briga da li se čuje ili ne. Gledam prve tramvaje i uživam u svojoj intimi sa pivicom.Volim zimska jutra jer je dugo mrak i duže traje privid neometanosti i žurbe koja samo što nije počela.Ah ,pomislih, radim popodne baš me briga ima vremena pijem do 9 ujutro onda kavica i do 13h sam spremna za radne pobjede.Smažem popriličnu količinu dok se moji ne probude, alkohol još nije stigao djelovati. Sve obavim regularno ,otpratim dijete u školu i kao obično, dok se on mazi u rukav moje ofucane bunde, ja maštam o pivici u kafiću, pa treba nastaviti, što se noćas započelo. Mašem Zlatu i jurim u kafić. Sjedam za stol i nekako mi se odjednom vrti. Alkohol od noći počinje naglo djelovati, sa zadrškom naglo i neočekivano,tako mi je bilo slabo ,da sam izašavši iz kafića ipak uspjela kupiti par flaša u dućanu i zamoliti susjedu pod izgovorom da mi je slobo od ne znam čega, da me otprati do kuće,naime jedva sam hodala i bojala sam se ,da se ne srušim na ulici. U stanu je ta slabost popustila i ja prespavala sve i početak radnog vremena i sve.Tako propadne čitav dan, a iluzije o radu popodne , su samo iluzije.Bilo je to par puta, pogotovo kad bih bila na bolovanju ili godišnjem odmoru ili vikendom, ali nakon noćnog pijenja ,koliko god primamljivo bilo, za mene je preopasno.U bilo kojoj fazi recidiva to više ne radim. Pantera ,moja pantera nije za noćni lov, po noći se spava.