Clitorella

Okupila baka Maca, Clitorelina baka, svoje dvije kćeri 1945. u siječnju. Predatora i njezinu sestru.

-Čujte cure, rat mora biti gotov za 5 meseci.

Predator kao Predator već” pri seb”i sa 13 godina  bio je znatiželjan ,otkuda Maci tako sigurne informacije, pa čitav svijet gori ,ali ona zna kada  će rat završiti. Kad Maca kaže ,to je zakon.

-Čuj mama ,da li si ti u vezi sa Kancelarovim uredom u Berlinu, ili si se na Jalti o svemu dogovorila.

-Čujte pucke, sad mi je dosta, vi znate kaj smo jadne prošle od one racije zbog Nepodobne, onih pustih konzervi i kobasičetina sam imala zatvor, moj  se Ivo je takaj preveć družil sa onom kobasičarskom seljačinom, Bože pa ti dukati, tak niš ne vrede, a mogle smo si šmuka dati narediti umjesto da ja to na kolodvoru dajem kmeticama za brašno i šećer, i to JA, pa gde su te bedinerice, svet je poludel, pa posluga je neophodna ,kak bum  sad ja, ostalo je 5 dukata, drage moje i to je za fasung za pet meseci i kaj bu iza ,neću niti misliti, još bum krepala od gladi, a vi se  bute se vucarale po cesti s vojnicima za komad kruha.Sav sam ručni rad dala za tu prokletu hranu, a  gle kak ste suhe, kak treščice, na kaj ličite, kak ste oblečene, Bog oslobodi, definitivno rat mora biti gotov u maju.

Hihotale Predator i seka kako Maca lamentira i planira ishod sveopće katastrofe.

Još mi samo  partizani, šumski Čaruge trebaju, je, oslobodioci, mene ne bu niko oslobađal, tu se tresu, da buju sve zeli, pa sve je već uništeno, pa nek zemeju. Joj cure moje još bute morale se učiti  i delati, gotovo je sa milostivama. Znam ja to ,ja sam bila prije udaje učiteljica, zaprav bila sam mlada i deca su me volila, a onda je inžinjer Ivek došal graditi cestu kroz Liku , zagrebački dečko peštansko-bečki intelektualac, pa me, niti sama ne znam zakaj, zbral.Znate cure, ako bute uspele v životu to su moji geni ,selo Smiljan ,još bu to poznato mesto, tam su deca bistra, ja ko vučitelica nis imala problema, morti se i za Teslu čuje. Sećam se dečeca bil je po strani malo, ali da je tak pametan, ko bi rekal, znate ,kad jednom svo ovo ludilo prođe  i konačno u maju rat završi ,odvedite me u moje selo, tam iza škole je jedan zidić, na njemu sam kao djevojka rado sjedila i deca su se skupljala oko mene, pričala sam im priče, a oni su me tak čaro gledali, nosili su mi zadaće napisane na papirnatim škarniclima i hodali po 6 km ,po dubokom snegu u školu v pratnji nekog od domaćih sa puškom ,zbog vukova, svi su v školu dolazili, ,je Austrijanci su znali za red, od mnogobrojnih obitelji stipendirali su najstarije dete da nekaj završi. tak sam ja kao najstarija od šestero dece dobila vučitelsku stipendiju . Da, moje selo i moja škola i moj zidić, ali rat mora završiti u MAJU.

Završio je isplatom zadnjeg dukata.

Nakon par godina odoše Clitorellini preci u pohode obitelji koje u Smiljanu više nije bilo, rat je rat, uvijek iste posljedice, škola je bila srušena, ali ne i zidić. Pričao je Predator Clitorelli za vrijeme uzbuna devedesetih o svemu tome, “velika milostiva” se sjela na zidić i poprimila sasvim drugi izraz lica, kao da se pomladila ,doslovno s nostalgijom za vremenima kada je kao mlada pričala djeci priče.

Clitorella