Clitorella

POVRATAK

Terminal života :Kosac

Opet idem Clirorella moja, duša joj je je na jeziku, glas zapeo u glasnicama, dosadan posao ostao legendom u kataložnim ladicama, gleda sama svoj kofer prije puta i nema tko reći keep going “, nema sjedi pred stvarima i škica u vodič. Moj bože opet trka po terminalima i borba u redu za transfer, …Indija…..leglo virusa, molim te dragi bože da ne umre trezna, ne na odjelu zarazne bolnice, kažu” kraljevski” triangl “, Taj Mahal, i ne znam koja čuda , Clitorella po svom običaju plače uz kofer, tako je bilo nebrojeno puta ,sad svi znaju, pred godinu dana nitko nije znao da postoji Brazil osim na karti ona je išla plačući pakirajući se 21 sat letjela do Manausa i plakala nad nevinom zemljom koju će sad zatrovati nogomet i Olimpijske igre, vratila se , pisala je oporuku Zlateku ,sad idu svi a ona opet plače pred koferom i nije ju zapravo briga bolje da ju smlavi na putu nego u Institutu za zloćudne bolesti,ali plače i moli Clitorellu da ju čuva mama na nepreglednim aerodromima , na izlazima, terminalima,koga da moli Predatora, nema šanse bila je na misi i usrdno molila za mir koji nije nikad našla od rođenja,novine pune strave iz Indije virusi mega bakterije, , nju to ne brine u njezinu žutu kartu više ne stanu vakcine, kosac nemoj sad nemoj nikad, kosac moj, znam popapaj pa idemo , ali jesam li li popapala?

Be Sociable, Share!

Unos komentara